Prisećajući se 24. marta 1999. godine kada je počelo bombardovanje u Srbiji, Džamić je ispričao kako mu se supruga „izvukla“ iz Beograda poslednjim autobusom za Budimpeštu, da bi stigla do njega u London. Kada je primetio različitosti između Srba i Engleza, došao je do zaključka da različitost ima dve ekstremne forme i da nijedna nije tačna: esencijalna – koja se bazira na premisi da su svi pripadnici jednog naroda isti, i druga – totalno relativizovanje da su svi ljudi na svetu isti.
U Delfi Caféu u SKC-u vladalo je veliko interesovanje za predstavljanje knjige eseja „Čaj od šljiva“ Lazara Džamića sa podnaslovom „O Srbima, Englezima i fantaziji emigracije“, obogaćenoj ilustracijama Aleksandra Zografa. O knjizi su govorili strip-autor Aleksandar Zograf, pisac Slavoljub Stanković i autor Lazar Džamić, koji je za ovu priliku stigao iz Londona gde živi sedamnaest godina.
Autor sebe smatra pre svega novinarem iako je profesionalno okrenut komunikaciji i marketingu.
Kao konsultant za marketing napisao je brojne profesionalne članke o digitalnoj i analognoj komunikaciji kao i sedam knjiga na razne teme, uključujući knjigu „Cvjećarnica u kući cveća“, kulturne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha italijanskog stripa „Alan Ford“.
U Londonu je ostvario uspešnu karijeru stratega u nekoliko oglasnih agencija i član je Guglovog kreativnog tima ZOO. Predaje digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.
Prisećajući se 24. marta 1999. godine kada je počelo bombardovanje u Srbiji, Džamić je ispričao kako mu se supruga „izvukla“ iz Beograda poslednjim autobusom za Budimpeštu, da bi stigla do njega u London.
Kada je primetio različitosti između Srba i Engleza, došao je do zaključka da različitost ima dve ekstremne forme i da nijedna nije tačna: esencijalna – koja se bazira na premisi da su svi pripadnici jednog naroda isti, i druga – totalno relativizovanje da su svi ljudi na svetu isti.
Kako je kazao Džamić, objektivnim posmatranjem zapažaju se razlike između srspkog i engleskog mentaliteta, a upravo o tim razlikama pisao je u knjizi „Čaj od šljiva“.
Knjiga je napisana veoma duhovito i bez patetike kojoj su skloni emigranti kada pišu o domovini i sredini u kojoj sada žive. Džamić je priznao da njemu smeta patetika kada se govori o različitosti i da je on srećan što može da istražuje sredinu koja ga okružuje.
Pošto je otkrio da su se Džamić i on prvi put sreli oči u oči večeras jer su sve vreme komunicirali preko interneta, naš proslavljeni strip-crtač Saša Zograf je kazao da je i njega intrigirala tema drugosti. On je kazao da je prihvatio ponudu Džamića da nacrta ilustracije za knjigu tek kada je dobio odrešene ruke da crta šta želi, a ne da ilustruje tekst. Ilustracije u knjizi su Zografova lična viđenja drugosti.
Stanković je istakao da je Džamić oduvek po svom obazovanju, stavu, odnosu prema svetu, ukupnim vrednostima, bio Englez među nama, a da bi živeći u Londonu tokom godina spoznao šta je to što ga čini Srbinom. Takođe je istakao da je „Čaj od šljiva“ filozofsko promišljanje o različitosti uopšte kroz duhovito, cinično, maštovito, pronicljivo tumačenje socio-kulturnih razlika između Srba i Engleza.
U predgovoru knjige autor piše da je ova knjiga svojevrsno „ljubavno pismo obema zemljama, jer ga je svaka naučila nekim važnim stvarima i fundamentalno ga je oblikovala“.
„Konačno, nešto što ova knjiga nije“ – nastavio je Džamić – „nije traktat o ostajanju u Srbiji, antimigracijski pamflet i propagandni oglas za mirenje sa postojećim stanjem.“
Njegov je stav da svako treba da barem deo svog života provede izvan Srbije kao nužni trening za civilizacijsku fleksibilnost i kulturnu i poslovnu pismenost, „ali sa ušima i očima otvorenim za realnost i suptilnije nijanse dva narativa“.
0 коментара:
Постави коментар